Montr

MOJ GRAD se zove Brno. Da ne bih davio sa geografijom, nalazi se u juznom dijelu Ceske koji se naziva Morava, 120 km od Beca, 200 km od Praga. Od Brna pa sve do Austrijske granice su vinogradi. A u svakom selu barem desetak vinskih podruma, oni kazu „sklipek“. Dobroj ekipi rado otvore vrata. Raj za one koji vole piti vino.

U MOME GRADU zvonik na crkvi, na Petrovu u 11 sati zvoni 12 puta. Zasto? Greska? Ne. Davne 1645 godine MOJ GRAD su osvajali Svedjani. Trajalo im je to 4 mjeseca. Kad su vidjeli da ne mogu, rekli su: „ Ako ga ne osvojimo do 12 sati idemo nazad“. Nasí, koji su bili pri kraju snaga, culi za to i u 11sati zvonili 12 puta. I odose Svedjani kuci. Ostade MOJ GRAD slobodan.

S obzirom da je MOJ GRAD nekada bio predgradje Vienne, (urbanisticki je identicno rjesen) arhitektura je slicna onoj Beckoj. I da se zna ko je ko, ni jedna zgrada nije smjela biti visa od xy spratova, da nebi previsila bilo koju Becku.

Za one koje zanima arhitektura, u MOME GRADU je poznata vila porodice Tugendhat, djelo funkcionalistickog arhitekte Miesa van der Rohe, napravljena 1930. god. Rijecima tesko opisati, preporucujem pogledati. Savrsenstvo jednostavnosti. Nazalost, nisu uzivali dugo u njoj, otisli su pred rat, 1938. god., zbog Zidovskog porijekla.

vila Tugendhat

Imamo i BVV, velesajam najveci u ovom dijelu Evrope, zavrsen 1928. godine na 10-godisnjicu CSSR. Svaku izlozbu, a ima ih dosta i cesto, poznamo po guzvi u gradu, auta stoje u kolonama a mi, domaci u SVOME GRADU, „rondamo“. Klasika.

U MOME GRADU svake godine u avgustu je Grand Prix Ceske Republike, moto trke. Tri dana zivimo sa motoristima i oni sa nama. Ludilo u gradu. Guzve u „crvenim kucama“, pijani motoristi lupaju na vrata da ih puste…….

I jos jedna zanimljivost. Kad su u MOME GRADU pravili zgradu stare opstine, pozvali starog majstora Pilgrima. Dogovorili posao i poceli radove. U neka doba trazio majstor „kaparu“ a ovi mu nedadose. I ljut zbog toga, isklesa vrh najvece kule nakrivo. „Dragi moji, Vasa rijec je bila kriva kao i vrh ove kule, zato je niko nikad nece ispraviti“.

I danas, svi koji prodju pored dive se krasnom portalu. Ali ne znaju zasto je kula kriva.

A Sto se tice izlazaka, dnevnih i nocnih, u MOME GRADU je bezbroj pivnica. U nekima ce Vam natociti pivo koje sami proizvode a u pivnici mozete vidjeti i kotlove u kojima se pivo pravi. Dalje, pizzerie, disco klubovi, kafici , jednostavno kao u svakom gradu. A dnevni izlasci se, barem ovoj nasoj raji, svode na ispijanje jutarnje kafice u pizzerii Kogo, vlasnistvo Ceha sa BL-uckim personalom. Kao nekad, u MOME GRADU, dodjes ujutro na kaficu i na „suplju“. Ako nikog nema tu su konobari. Nekad se ta kafica jutarnja „iskomplikuje“ i kasnije, pred vece, postavljamo sami sebi pitanje „a kuda cemo dalje?“. Uglavnom bude veselo….

Brno3

U MOME GRADU zivi par BL familija. Mozete pojesti lepinju original BL-ucku, napravice Vam je potomci stare pekarske familije Insanica. Isto tako ako skijate, kantne ce Vam nabrusiti stari skijas i ribar Dervisic. A ribari su posebna prica, Dervisici, Dzaferagici, Luksije … pastrmke ko u prici. Isto kao i „muha“ za pastrmku, perje dolazi iz BiH, konac iz Njemacke, izrada domaca. Cijena? Prava sitnica…..
Ako trebate instrukcije iz matematike, za popravni nedajboze, javite se prof. Luksiji. Iako slabog zdravlja i u godinama, rado ce pomoci.
Naravno, ne smijem zaboraviti Naprelce, Busatlice, Becirbasice, Altarce, Cardzice, Bajagilovice, Purice….
Sva ova prezimena skrivaju bar po tri familije iza sebe, tu su i djeca i unucad.
Sve zajedno, 70-ak BL persona.

Eto dragi moji, to je MOJ GRAD.